REKOVAC-Vesti

U Rekovcu bi sutra trebalo da počnu sa uređenjem centra grada 30-6-2006

Akcija za lepši i mlađi grad

Rekovačka opština želi da mladima obezbedi što bolje uslove kako ne bi odlazili iz zavičaja, a tako su mnoga sela prvi put dobila asfaltirane ulice

REKOVAC - Pre nego što hiljade gostiju pohrli na tradicionalni sabor "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju", rekovačka opština uradiće sve što je potrebno da ih što bolje dočeka.

Od proleća se u ovoj opštini uveliko sređuju putevi, a investiranje u okolna sela, prema mišljenju nadležnih, doprineće da bar deo mladih ostane u njima.

U selu Kavadar, koje do pre nekoliko godina nije imalo ni metar asfalta, asfaltirane su ulice u dužini od jednog kilometra, koliko će još biti pod asfaltom do kraja godine. Mesna zajednica je uložila milion, a opština 2,5 miliona dinara.


		ZA KAMPERE U KALENIĆU Pre početka sabora "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju", koji poseti oko 4.000 ljudi, biće, uz pomoć Ministarstva za trgovinu i turizam, asfaltiran i prilazni put saborištu. Osim toga, svi nadzemni kablovi za električnu energiju biće zamenjeni podzemnim, što će kamperima obezbediti kvalitetno napajanje strujom i povećati sigurnost. Posle toga neće se dešavati da kamperi kradu struju i priključuju se "na divlje", što može da dovede i do nesreća.

- Sa firmom "Kragujevac put" potpisali smo ugovor o asfaltiranju kilometra puta između Velike Kruševice i Siljevice. Radove, koji bi trebalo da počnu već naredne nedelje, finansiraće opština sa oko šest miliona dinara - dodao je Pavle Mijajlović, predsednik opštine.
- U planu nam je i asfaltiranje igrališta za male sportove u selu Preveštu i Županjevcu. Opština će za te namene dati oko pola miliona dinara. Radovi bi trebalo da budu završeni do 7. jula, kada počinje tradicionalni sportski turnir u Kaleniću - najavio je Mijajlović.

Najznačajnija investicija svakako će biti uređenje centra grada. Opština je već potpisala ugovor sa beogradskom firmom "Velika Morava". Radovi bi trebalo da počnu 1. jula i završe se za dva meseca.

- Popločaćemo glavne ulice, uradićemo podzemnu elektro-instalaciju, gradsku česmu i izmestiti pijacu i trafike. Bilo bi lepo i kada bi bio realizovan projekat izgradnje Dulenskog keja, pored reke Dulenke, čime bi glavna ulica bila rasterećena saobraćajnog kolapsa, jer bi automobili mogli da se kreću ulicom koja bi bila paralelna sa glavnom, ali s donje strane opštine - kazao je Mijajlović.

Kako bi rešila još neka vitalna pitanja, opština je sa nekoliko programa konkurisala kod Ministarstva za poljoprivredu. Ukupna vrednost projekata je oko osam miliona dinara, a ukoliko oni budu odobreni, bili bi asfaltirani još neki putevi, postavljena ulična rasveta u selima i renovirani seoski domovi.

- Cilj svih ovih radova je da mladi ostanu da žive u rekovačkoj opštini - kazao jue Mijajlović.

Srebrnjak iz 14. veka

28. jun 2006

REKOVAC - Levačkim pobrđem rasuto je mnoštvo malih manastira i crkava. Pouzdano se zna da neke datiraju iz 13. i 14. veka dok za većinu ne postoje podaci o izgradnji već samo narodne priče i legende. Jedan od takvih je i manastir Manastirak kod sela Velika Kruševica, udaljen od Rekovca oko sedam kilometara. Ovaj mali manastir neočekivano je postao vredno arheološko nalazište, a ono do čega su naučnici došli svedoči o bogatoj istoriji i starostavnosti manastirske crkve posvećene svetom Nikoli, koja je rađena po ugledu na crkvu u manastiru Kalenić.
U crkvi manastira je, naime, ovog proleća počela adaptacija poda. Međutim, na metar ispod sadašnjeg nivoa zemlje restauratori su naišli na pet ljudskih skeleta i mnoštvo arheoloških predmeta među kojima je, pretpostavlja se, najstariji novčić sa likom Hrista na prestolu sa jedne, a borbenom kacigom sa dva roga s druge strane, za koji se pretpostavlja da je iz vremena kneza Lazara Hrebeljanovića. Skeleti su pronađeni u akrosolijumu crkve, na mestima gde su se obično sahranjivali ktitori i monasi.
- U južnom akrosolijumu pronašli smo tri skeleta i još po jedan u severnom akrosolijumu i oko sredine crkve - kaže Radoslav Prokić, arheolog u Narodnom muzeju u Kragujevcu. - Poslednju reč o starosti kostiju, kao i tome da li su pripadale monasima, ktitorima ili običnim građanima, daće dodatna ispitivanja. Izvesno je da su dva do tri skeleta u južnom akrosolijumu ženska. Postoji i mogućnost da sva tri skeleta pripadaju porodici ktitora - tvrdi Prokić.

Pomenuti srebrenjak iz 14. veka nađen je na dubini od 40 santimetra uz severni zid crkve i kaciga najverovatnije iz perioda Hrebeljanovića. Međutim, ukoliko se dokaže da kaciga pripada Hrebeljanovićima, a natpis drugom vladaru, moguće je da novčić potiče i s početka 15. veka iz doba Brankovića - ogradili su se arheolozi.

Visoke žene
PRVA merenja su pokazala da su žene čiji su skeleti pronađeni bile izuzetno visoke, i po sadašnjim i po ondašnjim merilima (pretpostavlja se da su tada ljudi bili u proseku niži nego danas). Razmak od kolena do vrata iznosi 126 santimetra, što govori da su bile visoke preko dva metra.

DRŽAVA UBIJA MAJKE HEROJA

Majci Gorana Ostojića, padobranca koji je herojski poginuo na Kosovu u obračunu s NATO vojnicima, država ukinula dopunsku invalidninu

REKOVAC - Opštinska uprava u Rekovcu ukinula je dopunsku porodičnu invalidninu Jovanki Ostojić, majci padobranca Gorana Ostojića koji je poginuo na Kosovu. Invalidnina je ukinuta na osnovu Uredbe koju je nedavno donela Vlada Srbije. Majka Jovanka u razgovoru za Kurir priča kako je žalbu na tu sramnu odluku poslala "glavnim ljudima u zemlji", trojici predsednika: Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici, Predragu Markoviću, kao i Slobodanu Laloviću, ministru za rad i zapošljavanje.

- Bravo, državo! Kad si mi sina uzela i bacila na granicu u vatru pakla da te čuva od belosvetskih protuva znala si da je to njegova patriotska dužnost. Sad ne znaš šta je tvoja dužnost i obaveza, kad si mi ga u sanduku vratila kao heroja... - napisala je Jovanka, učiteljica u penziji, ističući da je posmrtna invalidnina njeno "moralno sredstvo za život".

Uvredilo je majku Jovanku to što prvi ljudi u državi ne poštuju žrtve, njihovu decu i porodice, ne boje se Boga i sebi obezbeđuju doživotnu egzistenciju u udobnoj fotelji.
- Ko će i kako maloletnu decu voditi kroz život, školovati, podizati da budu kao njihovi očevi, elita. Boga se ne bojite, nego ste udarili na osnovna prava boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca - navedeno je, takođe, u Jovankinom pismu.


		"Majka, a ne gospođa" Kucala je neutešna Jovanka na mnoga vrata tražeći istinu o pogibiji svog sina. Njegovi drugovi svedoče da je stradao zbog nestručne komande. Upali su u sačekušu zato što je neprijatelj čuo komandu upućenu našim vojnicima preko uređaja veze. Jednog dana, kako kaže, primili su je generali, među kojima i Vladimir Lazarević. - Strašno me zabolelo što mi se Lazarević obraćao sa gospođo. Rekla sam mu "ja sam ovde došla kao majka, a ne gospođa".

Njen sin Goran Ostojić, načelnik štaba slavne 63. padobranske brigade iz Niša, poginuo je na granici s Albanijom 28. jula 1998. godine pokušavajući da spase drugove specijalce koji su upali u zasedu NATO vojnika. Pogodio ga je rafal, ali je samo jedan metak našao put do njegovog srca.

- Imao je pancir. Metak je našao jedno jedino mesto: kroz ruku i grudni koš. Presekao aortu kao nož. Njegov najbolji drug Gile radio je obdukciju. Rekao mi je: "Majko, ako vam je lakše da znate, nije se ni trenutak mučio, odmah je umro - seća se Jovanka, koja je uvek strepela da "Gogija ne uhvate živog i muče".

Goran Ostojić posmrtno je unapređen u potpukovnika i odlikovan ordenom za hrabrost. Iza Gorana su ostali supruga Marina i sin Bogdan, koji žive u Nišu. U Jagodini i Rekovcu mnoge asocijacije i takmičenja nose ime Gorana Ostojića: osnovna škola, izviđački klub, ulica... Sestra od tetke Ljilja obožavala je svog najboljeg prijatelja - brata Gorana.

Kad je rodila sina, dala mu je njegovo ime u želji da i on bude po uzoru na ujaka, kome su se svi divili. Mladić je nedavno maturirao, a baki Jovanki poslao svoju fotografiju, na kojoj piše:
"Ja sam Goran i nikada neću zaboraviti čije ime nosim. Cilj je nedostižan, ali trudiću se!"

Skupština opštine Rekovac 20-6-2006

Seljaci gube strpljenje, krče malinjake

Rekovac - Proizvođači malina u Levcu, poznatom voćarskom kraju u centralnoj Srbiji, nisu zadovoljni otkupnom cenom malina. Oni svoje nezadovoljstvo izražavaju krčenjem malinjaka, izjavio je načelnik Odeljenja poljoprivrede SO Rekovac Predrag Đorđević. - Samo pre dve godine u levčkom kraju je bilo 150 hektara pod malinom, sada je ispod 100 hektara. Nema nikakve sumnje da je cena razlog - precizirao je Đorđević.
- "Otkupna cena malina se ne menja poslednjih pet do šest godina i kreće se od 30 do 50 dinara, kolika je najavljena i za ovu godinu, cene proizvodnje rastu i poljoprivrednici gube strpljenje. Oni koji još imaju malinjake nadaju se boljim vremenima - kaže Đorđević, dodajući da je ovogodišnji rod malina u ovom kraju solidan i po prinosu i kvalitetu.
- Slična situacija je i sa kupinama, koja je bila zasađena na 400, a sada je ima oko 350 hektara. Ove godine je kupina u ravničarskom delu potpuno izmrzla, a u planinskom delu rod je stabilan. Proizvođači kupina očekuju ove godine višu cenu, ne zbog toga što su površine smanjene i kupina izmrzla ovde u Levču, već je takva situacija u celoj Srbiji, a kako čujem i u drugim zemljama, Poljskoj, Bugarsko, koje su nam konkurencija - kaže Đorđević.

Donacija Evropske agencije za rekonstrukciju 17-6-2006

Mini sušara za Rekovac

Rekovac - Udruženje voćara iz Oparića kod Rekovca dobiće do jeseni mini sušaru, kapaciteta 500 kilograma voća dnevno, čiju nabavku finansira Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj, potvrdio je juče načelnik Odeljenja poljoprivrede Skupštine opštine Rekovac Predrag Đorđević. - Sušaru je projektovao Mašinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, a vrednost joj je 5.000 evra - dodao je on.
- Reč je o mini pokretnoj sušari, prilagodljivoj individualnim domaćinstvima, a zamisao je da kruži od voćara do voćara - rekao je Đorđević.
Opština Rekovac je jedina nerazvijena opština u Pomoravskom okrugu, sa oko 13.000 stanovnika u 32 naselja i izrazito je poljoprivredna. Samo pod šljivom ima 2.500 hektara. - Uz donaciju Evropske agencije za razvoj voćarima, pomoć je stigla i ovdašnjim uzgajivačima stoke od ACDI VOCE - 40 junica i 5.000 dolara za rad i opremu matične službe - kaže Đorđević.

Deset žena iz rekovačke opštine obučavaju se za novo zanimanje 31-5-2006

Pomoć starim domaćinstvima

Kad bude zaživelo, stari i napušteni Rekovčani neće morati da brinu ko će im pomagati u kući

REKOVAC - Deset žena iz rekovačke opštine obučava se za novo zanimanje - gerontodomaćice na selu. Teorijska obuka, u okviru koje su polaznice sticale znanja od lekara, psihologa i nutricioniste, završena je. U toku je šestomesečna praktična obuka koju svaka od njih obavlja u staračkim domaćinstvima svog rodnog sela. Kada ovo zanimanje bude zaživelo, stari Rekovčani o kojima nema ko da brine, moći će da ih unajme da im pomažu u kućnim poslovima.

- Reč je o programu "Input socijalno preduzetništvo", kojim je obuhvaćeno deset mlađih žena sa dvoje i više dece iz isključivo poljoprivrednih domaćinstava. Najzanimljivija je praktična obuka koja se realizuje u 20 staračkih domaćinstava. Te porodice igraju ulogu poslodavaca. Inače, korisnice ovog programa oktobra će polagati završni ispit na Narodnom univerzitetu u Jagodini. One koje ga polože dobiće zvanje gerontodomaćice negovateljice na selu - precizira Dobrica Gazdić, sekretar Crvenog krsta u Rekovcu.


		FINANSIJER EVROPSKA UNIJA Inače, program rekovačkog Crvenog krsta jedini je u Šumadiji i Pomoravlju koji se realizuje u okviru programa "Društveno-ekonomski razvoj". Finansijer je Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju.

Po završetku obuke, biće formiran mini-gerontodomaćički centar sa listom usluga koje će se pružati. Oni koji gerontodomaćice ne moraju da angažuju svakog meseca, moći će da ih unajme i na nekoliko sati.

Jedna od budućih gerontodomaćica je Jelena Todorović, koju smo zatekli u domu osamdesetjednogodišnjeg Milosava Mihajlovića iz Sibnice. Pored njega, ona se brine i o devedesetogodišnjem nepokretnom Miši Jovanoviću iz istog sela.

- Jednog dana pomažem jednom dedi, a drugog dana drugom. Kuvam im ručak i čistim kuću. Ali, obiđem ih i kada je dan da pomažem onom drugom. Donesem im hleb i pitam im šta im treba za sutra. Obilazim ih i vikendom, iako to nije u sklopu radnog vremena. Nekada im je dovoljno samo da ih pitaš kako su - kaže Jelena koja je zadovoljna nadoknadom od 1,80 evra po satu angažovanja.

- Nema para kojima bi mogla da se plati ova pomoć. Najteže mi je bilo da čistim kuću i spremam jelo. Ostao sam sam, jer moj sin Slobodan živi u Arilju, ćerka Kata u Vrnjačkoj Banji, a supruga Milka umrla je pre 15 godina. Krećem se sa dve močuge, ali ne izlazim iz avlije. Ruke mi se suše, noge me izdaju. Niko mi do sada nije dolazio. Ništa nije teže nego kad si sam u samici. Sad više nisam sam - zadovoljno se osmehuje deda Milosav.

<<< Prethodna Sledeca >>>